http://lobotomya.blog.hr/

Bilo je to godine devetsto i , ne sjeæam se koje, ali sjeæam se da je to bila treæa krizna godina moga braka, kojoj su prethodile krizne prva i druga , a ona je pak prethodila svim ostalima do krizne dvanaeste kad je
gnojni èir konaèno puknuo pred oèima suca Zbunjole , na opæinskom sudu.
Bilo je to i vrijeme , istina kratko, dok sam svijetom hodala kao plavuša a i razmišljala slièno .I napokon bilo je to vrijeme kad sam hodala ne samo kao plavuša, veæ jedina živuèa plavuša s rogovima na svojoj bujnoj dugoj grivi.
Moj je bivši bio sklon negirati oèite èinjenice kao i moj poseban dar vještice sa sedmim æulom . Isprike i izgovori su bili pravi biseri infantilne bedastoèe pa sam morala primijeniti i vrlo okrutna sredstva da izmamim priznanje . Sanjala sam kako mu užarenim solingenovim škaricama za manikiranje èupam nokte ,odbijala sam svaki oblik verbalne komunikacije, iz inata nisam htjela doma prati kosu, nego sam lovu pizdila na frizera , kupila sam bundu ( što je za škrtca poput njega bilo bolnije od èupanja noktiju !), zaprijetila mu rastavom i konaèno sam dobila toliko željeno priznanje.
I što sad ?
Prvo sam ga na neko vrijeme deložirala iz spavaèe sobe, par dana sam samo plakala, dok nisam skužila da veæ od silnog plaèa lièim na prokuhanog škampa i onda mi je sinulo ! Što može Petar, može i Pavao. Oko za oko, zub za zub ! Genijalno. Kako je on zbog posla èesto putovao, ništa lakše mislim ja, no, nije to baš tako.
Godinama više nisam u pogonu, mislim ne izlazim , nisam u opticaju , pa s kime da to napravim ?

Epizoda 1.

I sine mi naravno: pozvat æu Nika, TV redatelja s kojim sam nekada imala burnu dvotjednu ozbiljnu vezu, sve dok se njegova žena nije vratila s mora. Bila je to moja velika ljubav i gadno sam patila nakon raskida . Toliko dugo koliko je ta veza trajala.
Nazovem ja njega i kažu mi da je na setu, tj. na snimanju. Nazovem ja tamo:
Halo , bokiæ... par reèenica iz pristojnosti i pozovem ga na kavicu. No umjesto da padne neki dogovor Nik spremno kaže :
Hvatam prvi taksi i za pola sata sam kod tebe. A jojjjj !!! A kaj sad ? Pa nisam to tako zamišljala . Dijete treba brzo uspavati, smisliti dobar scenarij, kaj da obuèem ? Hiljadu problema odjednom... Na vrat na nos se sredim , izaberem jebozovni donji veš, upotpunim ga parfemom Nine Ricci , crnim svilenim kimonom i natikaèama s visokim petama , ukrašenim nojevim perjem . Izgledam poput malo rabljene Barbike iz neke jeftine amerièke sapunice. Hodam laganim koracima , pazeæi da ne opizdim po skliskom parketu a pri svakom koraku kimono se malkoc rastvori pokazujuæi moje savršene nožice . Nik slini u èašu s votkom a u oèima mu veæ vidim zloèu i nagovještaj burnih zagrljaja. Taman stavim malo mjuze kad na vratima zvoni. Lecnem se neugodno, pa ne èekam nikoga, ali zvonjava ne prestaje. Moram otvoriti .
Mama ? Pa kaj ti radiš tu ?
A ti, kak to zgledaš ?
Nik je brzo zbrisao , a tko i nebi pred rafalnim pitanjima i strijeljajuæim pogledima moje stare. Prvi se maèiæi u vodu bacaju , konstatiram , drugi put æe biti bolje, ali nikada više kod mene doma.

Epizoda 2.

Neæu vam otkriti gdje sam upoznala Zorana , jer bih vam morala isprièati i ono što je za ovu prièu potpuno nebitno. Bio je 11 g. mlaði od mene a ja baš ne volim mlaðe frajere. Sad veæ da , ali onda...no bio je jako , jako uporan i time me je osvojio. Studirao je ekonomiju i stanovao u studenskom na Savi. Dosta dugo sam odolijevala, tko zna zašto ? Valjda zbog njegovih godina i konaèno sam jednoga dana pristala da odemo k njemu. E sad æu ti ja pokazati, u mislima se obraèajuæi svom nevjernom mužu , krenem hrabro ali bez prevelikog žara u avanturu.
Mala sobica , uski , škripavi krevet , nisu baš bili poticajni ambijent za mene ali želja za osvetom je nadjaèala sve. No, moj se deèec ukipio od straha i totalno zakazao. Njegova je muškost bila manja od makovog zrna kao i njegov pogaženi ponos.

Epizoda 3.

Treæa sreæa , ali to je samo u poslovici koja se mene ne dotièe.
Muž mi se vratio s duge turneje i velim, sad je vrijeme da ti malo èuèiš doma , baviš se djetetom a ja da se malo izvjetrim. Nije tu nikad bilo problema, on uopæe nije bio ljubomoran, bio je presiguran što mi je ostavljalo prostora za moj naum.
I tako naðem se ja sa svojim društvom a kad tamo jedno novo lice. Ivan , jako zgodan, crnih oèiju, uspješan poslovi èovjek, ugodan u ophoðenju i ja odluèim zavesti ga. Dosta smo popili i mic po mic...nekako se veæ osjeæalo da æemo tu veèer završiti zajedno. Idemo svi skupa na veèeru, treba nešto zameziti no prije toga ja želim kuæi da se presvuèem. Cijelo društvo sa dva auta parka se pred mojom zgradom i èekaju me....ma stvarno sam se žurila ... poljubila maloga miša za laku noæ, poljubila velkog miša sa zluradim smiješkom i stutnjim se dolje...kad...jedan auto fali. Veli mi frendica ,
Æuj, pozdravlja te Ivan, morao je kuæi ...dosta mu je cuge .
Cuge...?
Peh za pehom nadvijao se nad moju nevjeru a imala sam najbolju volju i namjeru. Sve se urotilo protiv mene pa sam se svaki dan pitala hoæe li me Sv Petar kad se preselim gore poslati meðu guske ? Osvetiti mu se, osvetiti mu se, i dalje je bubnjalo u mojoj plavoj glavi sve dok nisam opet prešla na svoju prirodnu boju – crvenu .
Od toga dana opet sam živjela mirno, samo bi dosta èesto presolila juhu, ispeglala mu hlaèe od smokinga na dvije crte , malo skurila peglom košulju koju je za tri sekunde trebao obuèi , malo se cijenkala prije obavljanja braènih dužnosti , sve do dana dok sudac Zbunjola nije mucajuæi objavio :
Raazvoovo di se brraak...